Da bi snela jaje ptica se izuzetno napreže, povećava joj se telesna temperatura, a jaki bolovi izazivaju grozničavo stanje. Jaje se stvara u jajniku i jajovodu ptica u toku 24 ili 25 časova. U prva četiri časa žumance se zaodene belancetom, za sledećih pet časova nabubri od vode i minerala, a u poslednji 15-16 časova se kalcifikuje ljuska.
Formule za jaja
Jaja ptica predstavljaju savršeno preciznu, funkcionalnu celinu koja je najznačajnija zbog koncentrovanih supstanci iz kojih može da nastane novi život. Čovek koristi jaja obilato u svojoj ishrani, u medicin, i drugim naukama, a privuklo je pažnju čak i matematičara. Englez T.K. Karter sastavio je formulu po kojoj se precizno izračunava površina i obim jajeta, bez obzira na njegov nepravilan i promenljiv oblik.
Oblik jaja daju mišići jajovoda koji svojim naizmeničnim stezanjem formiraju konačni oblik jaja. Međutim u formiranju oblika jajeta mora da učestvuju i neki tananiji osećaji, jer kako inače protumačiti pojavu da ptice koje se gnezde na stenama i drugim vetrovitim mestima oblikuju jaja tako, da ona što bolje odolevaju jakim udarima vetra.
Idealna ambalaža
Prosečna težina jajeta iznosi 5 grama, od čega 2 grama čini kalcijum, tj. ljuska jajeta. Da bi se kalcifikovala ljuska samo jednog kokošjeg jajeta potrebno je da koka u krvi ima 125 miligrama kalcijuma na sat. S obzirom da se prosečno u njenoj cirkulaciji nalazi samo 25 miligrama, ona, kao i ostale pticemora dobro da ekonomiše sa raspoloživim količinama. Zbog toga, one najčešće pojedu ljusku iz koje se ispililo ptiče, pa ova činjenica ide u prilog onima koji tvrde da ljuska od jajeta predstavlja idealnu ambalažu.
Period inkubacije, ili ti vreme koje je potrebno da od jajeta postane ptica, varira od vrste do vrste i ono iznosi od 11-80 dana. Za to vreme ženke i mužjaci brinu da vlažnost i temperatura u gnazdu budu ujednačeni.
Jaja dišu
A dok roditelji brinu o temperaturi i vlažnosti u gnezdu, jada dišu kroz svoje čvrste ljušture. Ovo je zbog toga što kristali kalcijuma nisu tesno priljubljeni jedan uz drugi, već čine sitne i mnogobrojne pore. Njihov broj se razlikuje od vrste do vrste.
Kokošje jaje ima 12.400 pora, a njihov broj zavisi od klimatskih uslova i dužine perioda inkubacije. Svako jaje, bez obzira na vrstu ptica ili oblik u toku inkubacije izgubi i to 15% od svoje prvobitne težine. Pa tako ako je period inkubacije duži – manji je broj pora i obrnuto.
Zanimljivosti o jajetu
Zanimljivosti o jajetu
Najveća jaja na svetu nose nojevi, jaje noja može biti teško i do 1,8 kilograma.
Najmanje je jaje kolibrija i iznosi svega 300 miligrama.
Najveće ptičje jaje težilo je 9 kilograma, a nosila ga je jedna izumrela vrsta ptice sa Madagaskara.
Aristotel je tvrdio da iz zašiljenih jaja nastaju mužjaci a da se ženke ispile iz oblijih primeraka.
Sve vrste ptica za vreme ležanja na jajima u gnezdu, održavaju istu vlažnost, bez obzira na različite klimatske i druge razlike.
Kokošja jaja su najrasprostranjeniji prehrambeni proiznod na svetu.
Čovek je jeo ptičja jaja još u praistorijko doba.
U Kini su se kokoške gajile najmanje pre 3500 godina.
Nema komentara:
Objavi komentar